Biznis Srbija
Ratovi nikada nisu samo sukobi vojski i politika. Iza svake linije fronta razvija se paralelni svet – svet švercera, krijumčara i trgovaca koji od haosa prave unosan biznis. Crno tržište u ratu funkcioniše po jednostavnom pravilu: što je nešto zabranjeno ili retko, to vredi više. Nafta, cigarete, zlato, oružje, pa čak i ljudski organi – sve se pretvara u robu.
Nafta kao krv rata
Tokom rata u Jugoslaviji devedesetih, međunarodne sankcije stvorile su ogroman prostor za šverc nafte. Dok su pumpe širom Srbije i Bosne bile prazne, konvoji cisterni tajno su prelazili granice, a gorivo se prodavalo po ceni zlata. Politika je često bila umešana: oni najbliži vlastima imali su monopol nad švercom, a običan narod plaćao je duplo i troduplo za litar benzina.
Slična situacija viđena je i na Bliskom istoku. Tokom rata u Iraku i Siriji, naftna polja kontrolisale su različite frakcije, a crno tržište punilo je njihove kase. Tankeri su vozili “crnu naftu” preko granica, a kupci su bili svuda – od lokalnih biznismena do država koje su zatvarale oči pred očiglednim.
Cigarete i kafa – luksuz u ratu
Možda deluje banalno, ali cigarete su u mnogim ratovima bile valuta. Tokom Drugog svetskog rata u Nemačkoj, američki vojnici plaćali su usluge i robu cigaretama, koje su postale “crni dolar” okupirane Evrope. Na Balkanu devedesetih, šverc cigareta bio je jedan od najunosnijih poslova.
Slična sudbina pratila je i kafu. U ratnim vremenima, šolja kafe mogla je da vredi kao obrok, a pakovanje kafe da se menja za osnovne potrepštine. Čak i ono što danas uzimamo zdravo za gotovo, u ratu postaje luksuz koji se kupuje po ceni krvi.
Zlato i devize – valuta bez granica
Kada novac izgubi vrednost, a inflacija pojede plate, ljudi se okreću zlatu i devizama. Tokom ratova, zlatne poluge i strani novac prelaze granice u koferima, dok se bogatstvo premešta u banke neutralnih zemalja. Šverc deviza uvek prati rat – jer ko ima devize, može kupiti sve: hranu, oružje, čak i političku lojalnost.
Najmračnija strana: trgovina ljudima i organima
Crno tržište ratova ne završava se na robi. U najtežim sukobima pojavljuje se i najjeziviji oblik trgovine – trgovina ljudima i organima. Tokom rata na Kosovu i Metohiji, međunarodni izveštaji spominjali su ilegalne klinike gde su ljudima vađeni organi za prodaju. Iako su mnogi detalji ostali u senci, sama činjenica da su takve priče postojale govori o brutalnosti haosa u kojem ljudski život postaje roba.
Slično se dešavalo i u drugim sukobima – od Balkana do Bliskog istoka. Rat stvara vakuum zakona, a taj vakuum koriste mreže organizovanog kriminala. Organi, žene, deca – sve postaje deo paklene trgovine.
Haos kao profitna prilika
Ratovi donose razaranje i smrt, ali nekima donose i bogatstvo. Crno tržište uvek cveta tamo gde se ruši sistem. Šverceri nafte, krijumčari cigareta, trgovci zlatom i organima – svi oni su tihi profiteri rata.
Za običnog čoveka rat znači glad, žeđ i strah. Za njih, rat znači tržište gde se sve može prodati. I možda je upravo zato najciničnija istina o ratovima sledeća: na bojnom polju ginu vojnici, ali na crnom tržištu se prave pravi pobednici.
Biznis Srbija