Biznis Srbija
Arthur Schopenhauer, jedan od najuticajnijih filozofa 19. veka, ostavio je snažan trag svojom filozofijom pesimizma i idejom „volje za životom“. Ipak, njegova slava nije vezana samo za metafiziku, umetnost i estetiku, već i za kontroverzni esej „O ženama“, u kojem je izneo stavove zbog kojih je ostao upamćen kao možda najveći mizogin među filozofima.
Šopenhauerovi stavovi o ženama
U svojim tekstovima, Šopenhauer piše da su žene „večita deca“, nesposobna da dostignu punu zrelost muškarca. Smatrao je da su „kratkovidne“ i da uvek gledaju samo ono što je pred njima, dok su muškarci u stanju da misle dugoročno i obuhvate širu sliku.
On tvrdi da priroda ženu „nije opremila snagom za velika dela“, već osobinama potrebnim za domaćinstvo i majčinstvo. Žene su, po njemu, „sklonije lukavstvu nego iskrenosti“, jer je to način na koji nadoknađuju fizičku slabost. Njihova vrednost, zapisao je, ogleda se u „praktičnoj snalažljivosti, intuiciji i sposobnosti da odgajaju decu“, dok su za nauku, umetnost i politiku „nesposobne“.
Takve rečenice nisu bile skrivene u fusnotama – on ih je iznosio otvoreno i sistematski, što je izazvalo burne reakcije i u njegovo vreme.
Društveni i biografski okvir
Šopenhauer je stvarao u 19. veku, epohi u kojoj su žene bile gotovo potpuno isključene iz javnog života. Filozofi pre njega takođe su izražavali predrasude: Aristotel je žene nazivao „manjkavim muškarcima“, a Kant je bio skeptičan prema njihovoj racionalnosti.
Ipak, dok su mnogi koristili blaže izraze, Šopenhauer je govorio direktno. Biografi podsećaju i na njegov složen odnos sa majkom, književnicom Johannom Schopenhauer, sa kojom je imao težak i konfliktan odnos. Nikada se nije ženio niti je imao stabilnu porodicu, što dodatno podstiče pitanja koliko su lične okolnosti oblikovale njegove poglede.
Filozofi i psiholozi: saglasnost i osporavanje
Njegove tvrdnje nisu ostale usamljene. Bilo je onih koji su se slagali, ali i onih koji su ih osporavali.
Saglasnost:
- Otto Weininger, austrijski filozof s kraja 19. veka, u delu Pol i karakter zastupao je ideju da je ženska priroda suštinski različita i inferiornija u odnosu na mušku, što se može videti kao produžetak Šopenhauerovih stavova.
- U psihologiji, Sigmund Frojd nije otvoreno potvrdio Šopenhauerove reči, ali je u svojim teorijama o polnim razlikama često naglašavao ulogu biologije i majčinstva, što se u nekim interpretacijama vidi kao delimično poklapanje.
Osporavanje:
- John Stuart Mill, engleski filozof i savremenik Šopenhauera, u knjizi Potčinjavanje žena (1869) zastupao je potpuno suprotnu ideju: da je potčinjavanje žena prepreka razvoju društva i da nema racionalnog razloga da one budu isključene iz politike i obrazovanja.
- Kasnije, Simone de Bovoar u Drugom polu navodi Šopenhauerove rečenice kao primer filozofskog pogleda koji ženu definiše isključivo u odnosu na muškarca, što ona vidi kao izvor diskriminacije.
Ovakav kontrast čini da Šopenhauer ostane upamćen ne samo po snazi svojih formulacija, već i po raspravama koje su izazvale.
Zašto baš Šopenhauer?
Pitanje se nameće: ako su i drugi filozofi pre njega i posle njega imali slične poglede, zašto se baš njegovo ime najčešće vezuje za izraz „mizoginija“? Razlozi su sledeći:
- Direktnost – nije ublažavao stavove, već ih je iznosio otvoreno.
- Sistematičnost – njegove rečenice nisu usputne, već deo celog eseja posvećenog ženama.
- Uticaj – kao poznat i čitan filozof, njegove reči imale su snažan odjek.
Otvoreno pitanje
Šopenhauerovo viđenje žena ostalo je jedno od najkontroverznijih u filozofiji. Njegove rečenice zvuče oštro i danas, ali su i dragocen dokument o načinu na koji su polne uloge posmatrane u 19. veku. Da li ih treba čitati kao izraz duha epohe, lične ogorčenosti ili filozofsku provokaciju – ostaje na čitaocu da sam prosudi
Biznis Srbija