Biznis Srbija
Migracije su jedno od najkontroverznijih pitanja današnjice. Dok jedni u njima vide pretnju domaćem tržištu rada, pad plata i gubitak nacionalnog identiteta, drugi tvrde da su migranti šansa za ekonomiju, demografiju i kulturno obogaćenje. Rasprava je globalna, ali i na Balkanu postaje sve aktuelnija – jer dok jedni odlaze, drugi dolaze. Da li migracije razaraju društva ili ih podmlađuju?
Ekonomija rada i migracije
Migracije menjaju tržište rada na nekoliko načina.
1. Ponuda radne snage.
Kada veliki broj migranata uđe na tržište rada, ponuda raste. To može da dovede do smanjenja plata, posebno u sektorima sa niskom kvalifikacijom – građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama. Radnici koji su već tu osećaju pritisak konkurencije.
2. Popunjavanje praznina.
Sa druge strane, migranti često rade poslove koje domaće stanovništvo više ne želi. U Nemačkoj migranti čine značajan deo radne snage u ugostiteljstvu i nezi starih. U SAD, migranti su ključni u poljoprivredi. U tom smislu, oni popunjavaju praznine i čuvaju ekonomiju da ne kolabira.
3. Dugoročni rast.
Migranti nisu samo radnici – oni su i potrošači. Svaka nova porodica znači nove stanare, kupce u prodavnicama, korisnike javnih usluga. To može da pokrene lokalnu privredu i poveća BDP.
Strahovi od migracija
Protivnici migracija najčešće iznose nekoliko argumenata:
- Pad plata. Ako na tržištu ima više radnika nego poslova, cena rada – plata – pada.
- Opterećenje sistema. Migranti koriste zdravstveni, obrazovni i socijalni sistem, a neki smatraju da ga više opterećuju nego što u njega unose.
- Kulturalni sukobi. Društva se plaše gubitka identiteta i konflikata između domicilnog stanovništva i novih zajednica.
Ovi strahovi nisu bez osnova, ali istraživanja pokazuju da se dugoročno većina negativnih efekata ublažava. Plate mogu kratkoročno stagnirati, ali produktivnost i rast obično nadoknade te gubitke.
Migracije kao prilika
Zagovornici migracija ukazuju na tri ključne koristi:
- Demografski spas. Evropa stari. Sve manje je mladih, a sve više starih ljudi. Bez novih radnika, penzioni i zdravstveni sistem ne mogu da izdrže. Migranti, posebno mladi, predstavljaju novu radnu snagu koja može da održi sistem u životu.
- Raznovrsnost i inovacije. Društva koja primaju migrante često dobijaju nove ideje, kulture i načine poslovanja. Istorijski, gradovi sa više migracija bili su inovativniji i ekonomski jači.
- Fleksibilna radna snaga. Migranti su spremni da se brzo prilagode i da rade poslove koje lokalno stanovništvo odbija. To daje prednost ekonomijama koje su u deficitu sa radnicima.
Filozofski ugao
Aristotel je smatrao da je zajednica stabilna samo ako postoji jasna podela između građana i onih koji nisu građani. Po njemu, preveliki priliv stranaca mogao bi da naruši ravnotežu i identitet polisa. Iz tog ugla, migracije mogu delovati kao pretnja.
Imanuel Kant, međutim, video je svet kroz ideju univerzalnog morala. On je zagovarao „pravo gostoprimstva“ – osnovno pravo svakog čoveka da potraži sigurnost u drugoj zemlji. Kant bi verovatno tvrdio da je odbacivanje migranata moralno problematično, jer negira ljudskost onome ko beži od gladi, rata ili bede.
Fridrih Niče posmatrao bi migracije kroz prizmu snage i moći. On bi rekao da će društvo koje zna da integriše različite i pretvori ih u snagu biti jače. Ali bi i upozorio da slab narod, nesiguran u sopstveni identitet, može u migrantima videti pretnju i izgubiti sposobnost da stvara.
Psihološki ugao
Karl Gustav Jung bi migracije posmatrao kao susret kolektivnih nesvesnih. Svaki narod nosi svoje arhetipove i simbole. Kada se oni sretnu, nastaju konflikti, ali i mogućnosti za sintezu. Ako društvo uspe da integriše nove simbole, postaje bogatije. Ako ne, konflikti prerastaju u traume.
Erich Fromm bi rekao da je otpor prema migrantima zapravo strah od slobode. Ljudi se drže poznatog i boje se promena. Migracije nas teraju da se suočimo sa različitim, a to može da izazove nelagodu. Ali upravo u toj nelagodnosti leži mogućnost rasta.
Istorijski primeri
Istorija pokazuje da su migracije oblikovale civilizacije. Rim je rastao zahvaljujući integraciji različitih naroda. Amerika je izgrađena na talasima migranata iz Evrope, Azije i Afrike. Čak i na Balkanu, vekovi su oblikovali multietnička društva – od Osmanskog carstva do modernih država.
Naravno, migracije nisu uvek bile mirne. One su često donosile i sukobe, ratove i tenzije. Ali dugoročno, malo je društava koja su opstala bez mešanja i razmene ljudi i ideja.
Balkan danas
Balkan je poseban slučaj – region iz kojeg ljudi masovno odlaze, ali i kroz koji prolaze migranti. Mladi odlaze na Zapad u potrazi za boljim platama, dok migranti iz Azije i Afrike prolaze kroz Balkan ili ostaju na njemu. To stvara dvostruki izazov: kako nadoknaditi sopstveni odlazak i kako integrisati dolazak drugih.
Za ekonomiju Balkana migracije su i problem i šansa. Problem, jer gubi visokoobrazovane ljude. Šansa, jer migranti mogu popuniti praznine na tržištu rada – u građevini, poljoprivredi i uslugama.
Migracije su mač sa dve oštrice. One mogu izazvati strah, pad plata i društvene tenzije. Ali mogu doneti i demografski spas, ekonomski rast i kulturno bogatstvo.
Aristotel bi upozorio na opasnost narušavanja identiteta. Kant bi naglasio moralnu obavezu da pomognemo. Niče bi rekao da će snažna društva migracije pretvoriti u snagu, a slaba u pretnju. Jung i Fromm bi podsetili da su strahovi od različitog često ogledalo naših unutrašnjih nesigurnosti.
Možda je zato pravo pitanje ne da li su migracije pretnja ili prilika, već da li su naša društva dovoljno zrela da ih pretvore u priliku. Jer migracije neće prestati – one su deo ljudske istorije i biće deo budućnosti. Na nama je da odlučimo hoćemo li ih doživljavati kao pretnju ili kao šansu za novi razvoj.
Biznis Srbija