Biznis Srbija
Kad se završi svaki rat, na bojnom polju ostaju mrtvi, ranjeni i razoreni gradovi. Generali pišu memoare, političari grade spomenike, a narodi tuguju za izgubljenima. Ali postoji jedna grupa koja gotovo uvek izađe sa dobitkom – bankari i trgovci oružjem. Oni ne gube na frontu, ne čekaju primirje i ne znaju za poraz. Njihova jedina strana u ratu je profit.
Bankari – tihe armije kapitala
Još od Napoleonskih ratova, bankari su bili ti koji su zaista odlučivali koliko će rat trajati. Poznata je priča o porodici Rotšild, koja je finansirala i britansku i francusku stranu, zaradivši ogromne sume bez obzira na to ko će pobediti kod Vaterloa. Kapital je bio njihov vojnik, a dug je bio njihova municija.
I u Prvom svetskom ratu, dok su se vojnici borili u rovovima, evropske države zaduživale su se do guše kod američkih banaka. Kada je rat završen, carstva su nestala, ali dugovi su ostali – i to dugovi koji su doneli Americi status nove svetske finansijske sile.
Trgovci oružjem – trgovina smrću kao biznis model
Ako postoji profesija koja uvek dobija, to je trgovac oružjem. Njihov posao je jednostavan: što je više konflikata, to je više kupaca. U Drugom svetskom ratu, američke fabrike oružja i aviona radile su 24 sata dnevno. Boeing, General Motors, Ford – svi su proizvodili “oružje demokratije”, dok su istovremeno brojali dolare.
Ali trgovci oružjem nisu radili samo za svoju državu. Tokom Hladnog rata, mnoge afričke i latinoameričke diktature naoružavali su i Istok i Zapad – svako kome je trebalo da se sukob nastavi, jer mir nikome nije donosio profit.
Brutalna realnost iza kulisa
U balkanskim ratovima devedesetih, dok su civili stajali u redovima za hleb, krijumčari oružja i “posrednici” bogatili su se preko noći. Puške, mine i municija ulazile su u region uprkos sankcijama, a iza njih su stajale mreže trgovaca kojima nije bilo važno ko puca, već samo da se puca.
Na Bliskom istoku, američke i ruske kompanije prodavale su oružje saveznicima, ali i “prijateljima neprijatelja”. Često se dešavalo da oružje napravljeno u Americi završi u rukama onih protiv kojih su se američki vojnici borili.
Rat kao idealno tržište
Za bankare i trgovce oružjem rat je savršena prilika: potražnja je ogromna, kupac uvek plaća (ako ne odmah, onda kroz dugove), a moral nije stavka u računu.
Bankari znaju da će država, ma koliko se zadužila, morati da vraća kredite. Trgovci oružjem znaju da će vojske, ma koliko bile slabe, uvek tražiti još pušaka i metaka. I dok se političari kunu u patriotizam, oni se kunu samo u profit.
Pravi pobednici
Kada se izvuče bilans, ispada da ratove ne dobijaju generali, niti ih dobijaju narodi – pravi pobednici su oni koji su sedeli daleko od fronta, za bankarskim stolovima i u kancelarijama trgovine oružjem.
Oni su ti koji od svake granate prave računicu, od svake žrtve novu šansu za kredit, a od svake krize – tržište. Zato možda najciničnija istina glasi: u ratu, krv je uvek tuđa, ali profit je uvek njihov.
Biznis Srbija